Ekstremne vrućine ne utiču samo na delatnosti koje se obavljaju na otvorenom prostoru, kao što su poljoprivreda i građevinarstvo, nego i na industriju, transport, ali i turizam. Ove temperature izazivaju pad produktivnosti, što negativno utiče na privredu i ekonomiju u celini, upozorava profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković. Ona naglašava potrebu za prilagođavanjem klimatskim promenama kako bi se ublažili negativni efekti.
Uticaj Ekstremnih Vrućina na Različite Sektore
Profesorka Žarković objašnjava da su pogođene i oblasti koje se odvijaju u zatvorenom prostoru, kao što je industrija, pa i transport, ali i turizam. Na primer, planirano putovanje u zemlju koja se suočava sa ekstremnim vremenom može biti odloženo zbog takvih uslova. Istraživanja ekonomista pokazuju da kada temperature pređu 32-34 stepena, produktivnost značajno opada. U većim privredama, kao što su Sjedinjene Američke Države, gubici zbog smanjene produktivnosti dostižu 100 milijardi dolara godišnje.
Ekonomija i Gubici u BDP-u
Nisu u pitanju samo troškovi korišćenja električne energije, pomeranja u planovima projekata ili gubici u poljoprivredi. Izraženo u bruto domaćem proizvodu (BDP), to predstavlja pola procenta BDP-a, što nije zanemarljivo. Očekuje se da će ti troškovi nastaviti da rastu svake godine, upozorava profesorka Žarković.
Prilagođavanje Uslova Rada
Prilagođavanje uslova rada je konkretan korak koji treba preduzeti. “Već mnoge zemlje to primenjuju, konkretno u poljoprivredi i građevinarstvu, gde se radni proces obavlja tokom noći ili veoma rano ujutru”, kaže profesorka Žarković za RTS. Takođe, potrebno je promeniti način organizovanja poslovnog procesa na duži rok, što zahteva saradnju između privatnog i javnog sektora.
Značaj Ozelenjavanja i Prilagođavanje Poslovnog Procesa
Profesorka Žarković naglašava važnost poštovanja pravila o ozelenjavanju prostora. Arhitekte već znaju koliki minimalni procenat površina mora biti zasađen zelenilom kako bi se smanjila temperatura. Procene o gubicima u Srbiji usled ekstremnih temperatura moraju krenuti od privatnog sektora, jer oni najbolje znaju kako da organizuju svoj poslovni proces.
Globalne Klimatske Promene i Male Zemlje
“Ovo su globalne klimatske promene. Male zemlje, kao što je Srbija, trpe posledice i možemo manje da uradimo jer smo najmanje doprineli ovim globalnim promenama,” zaključuje profesorka Žarković. Ipak, prilagođavanje i proaktivne mere su ključne za ublažavanje negativnih efekata ekstremnih vrućina na ekonomiju i privredu.