S obzirom na to da kamate na štednju konstantno padaju, mnogi vlasnici kapitala razmatraju gde da ulože svoj novac. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, ukupna štednja u bankama iznosi oko 16,3 milijarde evra. Stručnjaci za tržište nekretnina predviđaju da će vlasnici kapitala uložiti u nekretnine, što bi dodatno moglo povećati cene na ovom tržištu.
Alternativne investicije
Dok je ulaganje u nekretnine očigledan izbor, postoji još nekoliko opcija za vlasnike kapitala. Jedna od njih je kupovina akcija na berzi ili ulaganje u obveznice preduzeća. Nažalost, Srbija nema ponudu državnih obveznica za građane, što ograničava mogućnosti za investicije.
Pre nekoliko godina, tačnije 2017, bio je jedan pokušaj uvođenja štednih zapisa za građane. Iako je prinos bio nešto viši od bankovnih kamata, interesovanje je bilo slabo. Prinosi nisu bili dovoljno motivišući, iako su zapisi bili dostupni u manjim iznosima, već od 100 evra i 2.000 dinara.
Iskustva susednih zemalja
Za razliku od Srbije, zemlje u susedstvu su u poslednje dve godine omogućile građanima da kupe državne obveznice. U Hrvatskoj su građani početkom jula mogli da kupe trogodišnje obveznice sa godišnjom kamatom od 3,1 odsto, uz minimalnu kupovinu od 500 evra. Ovo je bila peta emisija državnih papira namenjena građanima u nešto više od godinu dana. Sličnu alternativu štednji u bankama ponudila je i Severna Makedonija.
Zašto Srbija zaostaje?
Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, za naš list kaže da Srbija, nažalost, nije među zemljama koje su ponudile dužničke hartije od vrednosti namenjene stanovništvu. On ističe da su razlozi za ovu praksu u susednim zemljama više nego jasni – niske kamate u bankama i znatno veći prinosi na obveznicama nudili su idealni scenario za zaduživanje države i podsticanje građana na ulaganje na finansijskom tržištu.
„Ovaj poslednji argument koji se tiče animiranja građana i njihove edukacije za finansijske instrumente verovatno je dugoročno posmatrano najveći pozitivan efekat čitavog procesa”, kaže Gujaničić. Dodaje da, iako se trenutno sprovodi strategija razvoja tržišta kapitala, ostaje nejasno zašto Srbija nije iskoristila ovu priliku koja je mogla doneti pozitivne efekte.
Mogućnosti za budućnost
Sada, kada su kamate ponovo počele da padaju usled smanjenja kamata Evropske centralne banke, sprovođenje ovog projekta moglo bi biti manje atraktivno. Primer iz susedstva pokazuje da je Hrvatska u novoj emisiji narodnih obveznica prikupila znatno manje kapitala nego prošle godine, što je posledica pada prinosa. Srpske evroobveznice koje dospevaju 2027. godine sada se kotiraju uz prinos od 4,6 odsto, dok su pre manje od godinu dana nosile zaradu veću od šest procenata.
Iako su susedne zemlje svojim građanima ponudile privlačne alternative za štednju, Srbija još uvek nije iskoristila ovaj potencijal. S obzirom na trenutne tržišne uslove i pad kamata, ostaje da se vidi da li će i kada Srbija krenuti putem svojih suseda i omogućiti građanima da ulažu u državne obveznice kao siguran i isplativ način štednje.