Dok globalni stručnjaci upozoravaju na alarmantni gubitak plodnog zemljišta, Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima. U periodu između dva popisa, zemlja je izgubila čak milion i dvesta hiljada hektara obradivih oranica, upozorava RTS.
Širenje gradova i industrijalizacija plaćaju danak na plodnoj zemlji. Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca, koji poseduje više stotina hektara obradivog zemljišta i uzgaja 78 krava, s tugom govori o promjeni namene svog imanja. „Površina od 320 hektara pretvorena je u građevinsko zemljište. Nekada smo ovde čuvali stoku i radili na njivama,“ kaže Ilić.
Podunavski okrug, s oko 45.000 hektara kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, sada je u fokusu zabrinutosti. Goran Pavlović, član Gradskog veća Smedereva zadužen za poljoprivredu, ističe da grad brine o zemljištu tako što poštuje sve relevantne propise i ne dozvoljava promenu namene bez odobrenja.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku naglašava važnost poljoprivredne proizvodnje u odnosu na industrijsku. „Poljoprivreda ima daleko veći značaj od industrijske proizvodnje. Moramo je zaštititi i unaprediti,“ kaže Leposavić.
U Srbiji je trenutno obradivo četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara zemljišta, dok se obrađuje tri i po miliona hektara. „Zemljište se može izgubiti za trenutak, ali je potrebno hiljade godina da se stvori. To je neobnovljiv prirodni resurs,“ upozorava Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Agroekonomista Milan Prostran dodaje da Evropska unija godišnje gubi površinu zemljišta veličine Berlina zbog vodnih erozija. „Moramo graditi infrastrukturne objekte na manje plodnim površinama kako bismo očuvali ovo dragoceno bogatstvo,“ naglašava Prostran.
Istorija nas uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i nikada nije gradio kuće na plodnim oranama, već po obodima polja. Da li ćemo naučiti ovu lekciju na vreme?