Letnji meseci ove godine, naročito jul, oborili su temperaturne rekorde, a sa njima su rasli i računi za struju. Prema podacima „Elektroprivrede Srbije“ (EPS), potrošnja električne energije u julu bila je 13 odsto viša nego u maju, a 9,3 odsto viša nego u junu. Ovo znači da potrošači moraju biti spremni na veće račune za struju, a uzrok je jednostavan – intenzivna upotreba rashladnih uređaja poput klima-uređaja i ventilatora.
Veći Računi Zbog Rashlađivanja
Građani koji su već dobili julske račune primetili su povećanje od 1.000 do 2.000 dinara, što je posledica potrebe za neprekidnim hlađenjem prostora zbog visokih temperatura. Slično se očekuje i sa avgustovskim računima. Kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja kada u septembru stignu računi za avgust, savetuje se domaćinstvima da vode računa o prelasku iz zelene zone potrošnje u skuplje, plave i crvene zone, koje dodatno poskupljuju struju.
Korišćenje klima-uređaja može značajno povećati potrošnju. Na primer, ako je uobičajena mesečna potrošnja stana od 75 kvadratnih metara oko 350 kilovat-sati bez upotrebe klima-uređaja, tokom toplih meseci uz njihovu upotrebu potrošnja može porasti na 500 ili čak 600 kilovat-sati. Ulaskom u plavu zonu, račun za struju može biti veći i do 45 odsto.
Kako se Računaju Troškovi?
Kako bi se ilustrovalo povećanje troškova, mr Željko Marković, bivši direktor u EPS-u, objašnjava da nekoliko izuzetno toplih talasa i visoke temperature značajno povećavaju potrošnju električne energije. „Rashlađivanje, odnosno povećano korišćenje klima-uređaja, glavni je uzrok ovog povećanja. Pri visokim temperaturama dolazi i do pada efikasnosti klima-uređaja, što dodatno utiče na njihovu veću potrošnju struje, pored intenzivnije upotrebe“, kaže Marković.
On dodaje da je teško proceniti koliko će računi biti uvećani u odnosu na zimske, jer to zavisi od brojnih faktora kao što su broj klima-uređaja, veličina i pozicija stambenog prostora, kao i način upotrebe rashladnih uređaja.
Saveti za Uštedu
Marković naglašava da se racionalnim korišćenjem klima-uređaja mogu ostvariti uštede. „Kvalitetniji klima-uređaji, poput inverterskih, imaju veću efikasnost i manju potrošnju, ali i oni mogu trošiti mnogo struje ako se ne koriste racionalno. Na primer, nije pametno koristiti klimu dok su prozori otvoreni ili postavljati temperaturu ispod 24-25 stepeni. Noću je preporučljivo koristiti ekološki ili noćni režim klima-uređaja ili povećati temperaturu za jedan do dva stepena za prijatno spavanje uz manju potrošnju energije“, savetuje Marković.
Izazovi i Budućnost EPS-a
Upitan o budućnosti EPS-a i njegovoj sposobnosti da pokriva potrošnju tokom sve toplijih leta, Marković ističe da će, bez ulaganja u nove kapacitete, EPS sve teže moći da pokriva potrošnju električne energije. „U sušnim godinama, zbog smanjene proizvodnje hidroelektrana i redovnih remonta u termo sektorima, letnji period može postati kritičniji. Prema poslednjoj studiji ENTSO-e, u narednih deset godina možemo očekivati situacije kada domaća proizvodnja, čak i uz uvoz električne energije, neće biti dovoljna da zadovolji potrošnju“, upozorava on.
Marković zaključuje da je neophodno ulagati u nove proizvodne kapacitete kako bi se izbegle potencijalne nestašice električne energije u budućnosti. „Bez pravovremenih investicija, možemo se naći u situaciji kada ni uvoz struje neće biti dovoljan“, dodaje on.
(Фото М. Спасојевић)