Livnice u Srbiji su tokom prošle godine ostvarile negativnu dobit, odnosno poslovale su sa gubitkom od -474.197.000 dinara. Nestabilnost ovog tržišta u Evropi i svetu (promene cena metala, rat u Ukrajini…) uticala je i na poslovne rezultate mnogih firmi u Srbiji, kojih u ovoj delatnosti ima ukupno 58.
One su imale bolje rezultate u 2022. godini, kada su prema podacima bonitetne kuće CompanyWall ostvarile dobit od 27.792.000 dinara.
Na prvom mestu najuspešnijih kompanija i firmi iz delatnosti livenje lakih metala nalazi se DIP iz Novog Sada, koji je u 2023. godini ostvario dobit od 126.526.000 dinara.
Nataša Kremenović Kulpinac, komercijalna direktorka u livnici DIP kaže za Biznis.rs da je rat u Ukrajini prilično uticao na poslovanje DIP-a u negativnom smislu, jer je Rusija glavni proizvođač i izvoznik primarnog aluminijuma.
„Mi igramo prema evropskim pravilima, te sankcije uvedene Rusiji od strane EU utiču i na nas. Naša firma je jedan od najvećih reciklera sekundarnog aluminijuma koga kod nas ima jako malo. Veći deo, 90 odsto naših proizvoda ide na tržište Evropske unije – u Nemačku, Poljsku, Češku, Hrvatsku, izvozimo i u Severnu Makedoniju. Za domaće tržište potreba za našim proizvodima je veoma mala. Razlog je taj što se alumunijumski ignot koristi najviše u auto-industriji, koja kod nas nije razvijena na taj način kao u Evropi“.
DIP se bavi proizvodnjom alumunijumskih legura – ignota, a sirovina koju koriste u procesu proizvodnje je sekundarni alumunijum.
„On se može naći na deponijama, u domaćinstvima, prirodi (rekama)… Pojedinici, ali i velike firme, bave se prikupljanjem alumunijuma koji mi otkupljujemo od njih. Sav dobijeni alumunijum iz nekog od navedenih izvora koristimo kako bismo napravili aluminijumski ignot, koji na kraju izgleda kao zlatna poluga ali je srebrne boje, i njegov sastav zavisi od želje kupaca“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da preduzeće postoji još od 1994. godine, ali da su ga oni kupili 2018, i unapredili proizvodnju zamenom tehnologije, poštujući zakone Srbije u ovoj delatnosti.
„Većinom smo sve uradili iz sopstvenih izvora finansiranja, ali i država nam je pomogla, i od dve manje subvencije kupili smo dva viljuškara, a od jedne veće pomoći spektrometar, mašinu koja analizira proizvod, određuje granice elemenata u leguri“, objašnjava komercijalna direktoka i dodaje da je radna snaga je problem ove delatnosti jer vrlo je malo onih koji bi radili ovaj fizički posao.
„Mi uglavnom zapošljavamo niskokvalifikovanu radnu snagu, imamo 45 radnika ukupno, oko 50 odsto njih su stariji radnici. S obzirom na situaciju morali smo da se odlučimo na korak uvoza radne snage iz Indonezije, iako smo hteli domaću radnu snagu“, ističe Kremenović Kulpinac.
IZVOR: BIZNIS RS, Aluminijum/Foto: Pixabay.com