Grad Beograd prošle godine nije produžio odluku o maksimalnom uvećanju poreza za pet odsto, što je omogućilo poreznicima da obračunaju ranije povećanje osnovice. Ovih dana, na adrese građana stižu rešenja o godišnjem porezu na imovinu, i to kako poštom, tako i elektronski. Za razliku od prethodne godine, kada obveznici, posebno oni iz Beograda, nisu primetili povećanje ovog nameta, sada je mnogima ta godišnja obaveza uvećana, iako grad Beograd nije objavio prosečnu cenu kvadratnog metra nepokretnosti na svojoj teritoriji.
Primera radi, u ekstrazoni poslovanja, tačnije u strogom centru Beograda, ovogodišnji porez na imovinu za stan od 76 kvadrata viši je za oko 1.800 dinara nego prošle godine, što je povećanje od devet procenata u odnosu na prošlogodišnjih 19.806 dinara. U naselju Braće Jerković prošle godine porez na nepokretnost od 49,5 kvadrata iznosio je 6.741 dinar, dok je sada ta obaveza skuplja za oko 530 dinara, što je povećanje od osam procenata. Stanovnici Banovog Brda takođe se žale na povećanje poreza, navodeći da im je on uvećan za oko 10 odsto, dok sugrađani sa Vračara beleže povećanje od oko pet procenata.
Iz Sekretarijata za javne prihode pojašnjavaju da pojedini obveznici dobijaju povećanje zbog različitih ograničenja u prethodne dve godine. Naime, poreska osnovica se povećavala, ali je iznos poreza za uplatu bio manji od obračunatog. Sada tog ograničenja nema, pa građani dobijaju pun iznos poreza na prošlogodišnju osnovicu.
Centar za lokalnu samoupravu (CLS) ističe da je veliki problem za Beograđane to što gradske vlasti nisu donele odluku o ograničavanju uvećanja poreza na imovinu u ovoj godini. Zbog toga je porez mnogim stanovnicima prestonice znatno veći nego prethodne godine.
“Porez na imovinu je u prethodnih deset godina značajno uvećan, ali su gradske vlasti svake godine donosile odluku o ograničavanju tog uvećanja na maksimum od pet odsto ili manje, kako Beograđani ne bi doživeli ekonomski šok. Ove godine to nije urađeno, i zato je porez na imovinu stigao odjednom mnogo veći,” objašnjava Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu. On dodaje da CLS zahteva od gradskih vlasti da donesu odluku o ograničavanju uvećanja poreza na imovinu ove godine na maksimum od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.
“Spremni smo da naš predlog odluke dostavimo predsedniku gradske skupštine Nikoli Nikodijeviću,” poručuje Jovanović.
U Odluci grada Beograda o dopuni odluke o visini stope poreza na imovinu koja se odnosi na lanjski iznos poreza, navodi se da “porez na imovinu za 2023. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, može biti utvrđen u iznosu koji je do pet odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu tog obveznika za 2022. godinu.” Takođe, u 2023. godini nije usvojena odluka o prosečnoj ceni kvadrata. Po zakonu, to je trebalo da se uradi do 30. novembra, pa se, po Zakonu o porezima na imovinu, računa da su cene iste kao godinu pre toga. Pošto nije bilo odluke o prosečnoj ceni kvadrata, poreska osnovica se, po zakonu, morala obračunavati u istom iznosu kao za godinu pre.
Ovaj potez gradskih vlasti doveo je do značajnog uvećanja poreskih obaveza, što je izazvalo nezadovoljstvo među građanima prestonice.
Predstavnici Centra za lokalnu samoupravu pozivaju gradske vlasti da hitno reaguju i donesu odluku koja će ograničiti uvećanje poreza, kako bi se izbegao ekonomski šok za Beograđane.
Iz Sekretarijata za javne prihode poručuju da su rešenja izrađena u skladu sa važećim zakonima, te da će se situacija pratiti i dalje kako bi se pronašlo najpovoljnije rešenje za sve građane.